Босна и Херцеговина као држава, још увијек се кон-ституише. Умјесто налажења „мјере за све“, изградње визије,одговорности, вриједоносног система, идентитета, толеранцијеи достојанства човјека и грађанина, на сцени су различита тума-чења њене правне природе, облика државног уређења, владавинеи политичког система, посебно узрока, карактера и посљедица„трагичних сукоба у региону“, о чему је неопходно објективно ут-врдити истину и постићи сагласност у смислу утврђивања конач-ног модела Босне и Херцеговине као државе.Анализирани су и конституционализација уставноправногинститута конститутивностинарода и уставноправни положајграђана и група „Осталих“, као и могући обим, садржај и карак-тер уставних промјена у смислу пресуде Европског суда за људскаправа, која ствара обавезу за Босну и Херцеговину да измијени својустав и изборно законодавство са циљем уклањања дискримина-ције по било ком својству или статусу. То подразумијева устав-ноправне и све друге претпоставке за једнакост и равноправност„Осталих“ према стандардима и критеријумима који су међуна-родним, регионалним и унутрашњим документима зајамчени.Међутим, све то не захтијева и промјену и других уставниходредаба којима би се довело у питање постојеће уставноправноуређење Босне и Херцеговине, засновано на дејтонским рјешењи-ма и утврђено начело заступљености конститутивних народа и„Осталих“ у органима и институцијама власти на свим нивоима,што поред осталог, представља cоndicio sine qua non њеног по-стојања, одрживости, стабилности и развоја.
CITATION STYLE
Mangoting, Y. (2018). QUO VADIS KEPATUHAN PAJAK? Jurnal Akuntansi Multiparadigma, 9(3). https://doi.org/10.18202/jamal.2018.04.9027
Mendeley helps you to discover research relevant for your work.