The role of migrant professionals in the process of transition in Yugoslavia

Abstract

The paper deals mainly with brain drain, primarily including emigration of professionals - scientists and engineers from the FR of Yugoslavia. The author discusses the magnitude of the brain drain in FRY and the main reasons of emigration. He argues that the brain drain is in general a loss for the country of origin and mainly a gain for the host country, and explains what could be the main contributions of these professionals to the reforms in their country of origin.Autor se najvecim delom bavi odlivom mozgova iz SR Jugoslavije, prvenstveno naucnika i strucnjaka. On najpre iznosi podatke o obimu odliva mozgova iz SRJ i glavnim razlozima za njihovo iseljavanje. Ukazujuci da odliv mozgova generalno predstavlja gubitak za zemlju porekla, a u vecini slucajeva dobitak za zemlju domacina, autor objasnjava na koji nacin bi ovi strucnjaci mogli da daju veci doprinos reformama u zemljama svog porekla. Kao i druge zemlje Jugoistocne Evrope, i SR Jugoslavija se devedesetih godina XX veka suocavala sa masovnom migracijom naucnika i strucnjaka u inostranstvo. Iseljavanje strucnjaka iz SR Jugoslavije postalo je posebno alarmantno i stoga sto veliki broj mladih i talentovanih trazi svoju buducnost u inostranstvu. Prema anketi sprovedenoj u SR Jugoslaviji 1995. godine namera da emigriraju posebno je izrazena kod mladjih istrazivaca i studenata poslednjih godina studija. Faktori koji uticu na iseljavanje strucnjaka su nizak zivotni standard, neizvesna buducnost i stambeni problemi u Jugoslaviji, i velike zarade i mnogo bolji materijalni i tehnicki uslovi rada u zemljama imigracije. Zbog toga je migracija visoko kvalifikovanih kadrova iz SR Jugoslavije pojava koja je u obrnutoj korelaciji sa ekonomskom situacijom u zemlji. Istrazivanja u SR Jugoslaviji su pokazala da je vecina strucnjaka koji su se iselili u inostranstvo spremna da saradjuje sa Srbijom i Crnom Gorom, ali oni ocekuju da njihova zemlja porekla ucini prvi korak. Pored stvaranja uslova da se u zemlji zadrze pojedini potencijalni emigranti ili da se dovedu natrag neki naucnici koji su otisli u inostranstvo, Srbija i Crna Gora posvecuju sve vecu paznju saradnji sa svojim strucnjacima u inostranstvu. Sadasnje vlasti intenzivno rade na unapredjivanju svoje migracione i razvojne politike. U okviru migracione politike vlada ce inicirati obnavljanje ugovora o zaposljavanju sa zemljama imigracije cim to bude izvodljivo. U okviru naucne, tehnicke i kulturne saradnje s inostranstvom nastoji se da se obezbedi redovna razmena informacija o imigraciji strucnjaka u imigracione zemlje primaoce. Migraciona politika takodje obuhvata imigraciju drugih drzavljana, ukljucujuci i strucnjake, u Srbiju i Crnu Goru. Autor je misljenja da bi zemlje u tranziciji trebalo da preduzmu niz mera u sferi migracije kako bi se omogucilo strucnjacima koji sada zive u inostranstvu da prenesu strana iskustva i uzmu ucesce u procesu sveukupnih promena u zemlji. Autor ukazuje na neke konkretne korake strucnjaci bi mogli da ucestvuju u obrazovnom procesu, na primer kao gostujuci profesori, u funkciji mentora, a najistaknutijim bi trebalo ponuditi zaposlenje s punim radnim vremenom na fakultetima u zemlji porekla trebalo bi ih angazovati na naucnim i istrazivackim projektima u zemlji, po potrebi u organima i institucijama vlasti, trebalo bi koristiti potencijale koje pruzaju strucnjaci koji zive u inostranstvu u sprovodjenju programa medjunarodne naucne i tehnoloske saradnje; trebalo bi inicirati i sprovoditi nacionalni Program povratka talenata, itd. Da bi zemlja porekla sto je moguce vise imala koristi od intelektualne migracije, aktivnosti vlade u fazama pre migracije, tokom migracije i posle migracije su od najveceg znacaja. Aktiviranje odgovarajucih sluzbi u zemlji porekla i ozivljavanje relevantnih aktivnosti u konzulatima zemalja imigracije moze doprineti unapredjenju pomoci koju zemlja pruza migrantima. Preduzimanje samo ovih mera nije dovoljno da bi se ubrzao tempo tranzicije ili da bi se ublazio problem 'odliva mozgova'. Autor je misljenja da bi razvijene zemlje, posebno clanice Evropske unije, takodje mogle vise da doprinesu svojom politikom nego sto su to do sada cinile. Ukoliko razvijene zemlje koje su istovremeno i zemlje imigracije zele da pomognu strucnjacima da ostanu u svojim rodnim zemljama trebalo bi da ucine nesto slicno sto su SAD uradile za Zapadnu Evropu pre 50 godina primenom Marsalovog plana. Danas bi zemlje clanice EU posebno mogle da pomognu razvoj i transformaciju svojih istocnih suseda, pri cemu bi takodje prosirile trziste za svoje proizvode i usluge doprinoseci tako trajnom miru, prosperitetu i bezbednosti u Jugoistocnoj Evropi. Pored toga novo resenje predstavlja stvaranje mreze intelektualne dijaspore. Medjunarodne organizacije (UNESCO, UNDEP, itd) su uocile prednosti koje dijaspora pruza u pogledu uspostavljanja i razvoja saradnje. Od nacionalnog je interesa da se migracija intelektualaca zadrzi u optimalnim razmerama i ona bi trebalo da se krece u oba pravca, u strane zemlje i u zemlju porekla. Uspostavljanje, odrzavanje i unapredjenje saradnje sa svojim strucnjacima koji zive u inostranstvu je prioritetni zadatak. Autor je misljenja da je ona deo nacionalnog pitanja. Strucnjaci cine deo naseg nacionalnog bica bez obzira na njihovo drzavljanstvo. Stoga, nacionalni interes odredjuje same prioritete migracione politike. Buduci trendovi na planu odliva mozgova iz Jugoslavije ce prvenstveno zavisiti od strane traznje za strucnjacima i od tempa razvoja nacionalne ekonomije i nauke, preobrazaja privrede i drustva uopste, zakljucuje autor.