Struktura polnih razlika u doživljaju stresa na radu

Abstract

Ne postoji sasvim jasna slika o tome da li se i u kojim aspektima muškarci i žene razlikuju u doživljaju stresa na radnom mestu. Većina dosadašnjih istraživanja ukazuje na veću ugroženost žena u ovom domenu, ali postoje i oprečni rezultati. Problem se komplikuje kontrolom demografskih varijabli, jer se, u nekim slučajevima, polne razlike u doživljaju stresa na radu tada gube. Dve konkurentske hipoteze pokušavaju da objasne dobijene polne razlike: hipoteza o različitoj vulnerabilnosti i hipoteza o različitoj izloženosti stresorima. Cilj ovog istraživanja jeste ispitivanje postojanja polnih razlika zaposlenih u indikatorima stresa na radu. Istraživanjem takođe želimo da ispitamo da li eventualno dobijene razlike ostaju značajne kada se kontrolišu izvori stresa i druge demografske odlike. Stres na radu u ovom istraživanju operacionalizovan je preko nekoliko (pozitivnih i negativnih) mera: distres, izgaranje, potencijalna fluktuacija i organizacijska privrženost. Istraživanje je sprovedeno na prigodnom uzorku od 221 zaposlenog sa teritorije Srbije. Dobijeni rezultati ukazuju na postojanje polnih razlika u izraženosti nekih indikatora stresa (distres i instrumentalna privrženost) u korist žena. Iako razlike nisu velike, one ostaju stabilne i kada se kontrolišu izvori stresa, kao i kada se u model uključe ostale demografske odlike. Priroda većine dobijenih polnih razlika ide u prilog hipotezi o različitoj polnoj vulnerabilnosti na stresore. Izuzetak predstavlja nalaz da su stresu najpodložniji neoženjeni muškarci i udate žene sa najvišim nivoom obrazovanja, što je više u skladu sa hipotezom o različitoj izloženosti stresorima. Poslednji nalaz, pak, treba uzeti sa rezervom zbog malog broja ispitanika u grupi sa najvišim nivoom obrazovanja.