Vinca ritual vessels: Archaeological context and possible meaning

Abstract

The Hyde-vase and anthropomorphic vessel found at Vinca within two sets of pottery vessels are vessels of cult the meaning of which has never been examined. The authors highlight the significance of their archaeological contexts and positions in the settlement, reconstructed based on the preserved documents. The cult character of both pottery sets is confirmed and they are thought to have been used for a ritual important to the whole Vinca community. Considering that they come from the horizon associated with the beginning of the Gradac phase of the Vinca culture, the performed ritual may be seen as a possible reaction of the Vinca inhabitants to dynamic changes triggered by emergence of metallurgy in the region and the whole of South East Europe.U grupi kultnih predmeta iz Vince izdvajaju se dve posude jedinstvenog oblika, koje su do danas ostale sinonim za vrhunske umetnicke i zanatske domete nosilaca kasnog neolita Evrope. Ornitomorfna posuda, poznata kao Hajd vaza, i antropomorfna posuda nasle su svoje mesto u mnogim pregledima praistorijske umetnosti, ali se u literaturi nije odmaklo dalje od njihovih opisa i analize estetskih vrednosti. Nikada se, medjutim, nisu detaljno razmatrali uslovi nalaza i arheoloski kontekst, koji bi mogli doprineti njihovom tumacenju i rekonstrukciji ritualne radnje u kojoj su koriscene. Hajd vaza jedan je od retkih predmeta za koji, naizgled, postoje precizni podaci o uslovima nalaza. Analizom Vasiceve dokumentacije i publikovane gradje, medjutim, pokazalo se da postoje mnoge nejasnoce u pogledu izgleda i polozaja objekta u okviru kojeg je Hajd vaza pronadjena. Otkrivena je 1930. godine, u plitkom udubljenju sa 10 celih posuda, u okviru osnove C. Osnova C medjutim, nije opisana u zurnalu, niti je naveden njen tacan polozaj u okviru istrazivanog prostora. Analiza publikovane gradje i dokumentacije otvara pitanje da li osnova C predstavlja ostatke kuce i da li se udubljenje sa grupom od 11 posuda nalazilo u okviru kuce. Nacin na koji je Vasic publikovao grupu sa Hajd vazom, izbegavajuci da celinu iz koje potice nazove kucistem samo jos vise dovodi u sumnju postojanje osnove C u obliku u kome je prikazana na zbirnom planu. Zakljucak da je nivo sa koga je udubljenje sa Hajd vazom ukopano morao biti iznad kote ?6.65 m iskljucuje mogucnost da je ukop pripadao osnovi C ili bilo kom drugom stambenom objektu na toj dubini. Na prvi pogled, ova grupa keramike, sa izuzetkom Hajd vaze, sadrzi posude za svakodnevnu upotrebu. Medjutim, njihovo polaganje u jamu, odsustvo tragova upotrebe i ocigledna veza sa neuobicajenom, ornitomorfnom posudom pokazuju da su sve one bile upotrebljene u istoj aktivnosti, a potom verovatno odlozene. Odlaganje celih posuda u jamu ukazuje na to da one nisu upotrebljene u svakodnevnoj, uobicajenoj radnji. Objasnjenje bi se moglo naci u prethodno obavljenom ritualu, posle kojeg one vise nisu bile pogodne za upotrebu. Imajuci u vidu njihov polozaj in situ, opravdano je pretpostaviti da su posude u jamu polozene prazne, a da je njihov sadrzaj prethodno izliven ili konzumiran. Smisao ovakvog polaganja mogao bi da bude isti kao i kod razbijanja predmeta iskoriscenih u ritualu. Naime, smestanjem u jamu iskljucena je mogucnost njihovog ponovnog koriscenja. Izbor mesta za ukopavanje jame, van stambenih objekata, na otvorenom prostoru, ali gotovo u centru naselja, sigurno nije slucajan. Takav polozaj nedvosmisleno pokazuje da ritual nije obavljen u okviru jednog domacinstva ili porodice. Centralno mesto sugerise da je obavljena ritualna radnja imala mnogo siri znacaj verovatno za celu zajednicu. Antropomorfna posuda otkrivena je 1911. godine u osnovi ciji se pod, prema podacima u dnevniku, nalazio na dubini 6.6-6.83 m. Tu grupu posuda, bez antropomorfne, cinilo je 11 posuda, 2 prosopomorfna poklopca, 16 minijaturnih posuda i amfora na cijem su vratu dve naspramno postavljene plasticne predstave ljudskih lica sa maskom. Sadrzaj keramicke grupe sa antropomorfnom posudom sasvim sigurno ne predstavlja uobicajeni inventar stambenih objekata. Medju posudama se, kao i u slucaju grupe sa Hajd vazom, nalaze primerci koji se oblikom ne razlikuju od posuda za svakodnevnu upotrebu, ali i oni koji se nesumnjivo dovode u vezu sa kultom. Osim antropomorfne posude, kultna funkcija se moze pripisati amfori sa dva lica i amfori sa prosopomorfnim poklopcem, a upadljivo veliki broj minijaturnih posuda sugerise da su u ovom kontekstu i one morale imati istu ulogu. Objekti u kojima je nadjen veci broj kultnih predmeta obicno se tumace kao svetilista ili kultna mesta. Cinjenica da u ovoj kuci nije nadjena pec, koja se mora nalaziti u stambenim objektima, mogla bi ici u prilog ovakvom tumacenju. S druge strane, objekti sa velikim brojem kultnih predmeta mogli bi se objasniti kao prebivalista istaknutih clanova zajednice, koji obavljaju rituale vezane za kultove od opsteg znacaja za celu zajednicu. Nazalost, nema dovoljno podataka koji bi pomogli u konacnoj interpretaciji ovog objekta. Cinjenica da je kuca izgorela u pozaru otvara mogucnost i drugih tumacenja. Ukoliko odbacimo mogucnost da je kuca namerno zapaljena i prihvatimo da se posude posle upotrebe u ritualu odbacuju ili unistavaju, mozemo pretpostaviti da su posude pronadjene u kuci bile pripremljene za ritual koji se, zbog pozara, nikada nije odigrao. Dve keramicke grupe, sa Hajd vazom i antropomorfnom posudom, sasvim sigurno predstavljaju dva kultna seta nastala u izuzetnom trenutku za zajednicu u Vinci, sto potvrdjuje i cinjenica da su se nalazile u centru naselja, na medjusobnom rastojanju od 15 m. Ako prihvatimo pretpostavku da kultni setovi odrazavaju neki prelomni dogadjaj u zivotu zajednice, nuzno se postavlja pitanje u kom trenutku je u Vinci bilo neophodno da se cela zajednica simbolicki integrise kroz zajednicki ritual. Osim toga, s obzirom na to da su dva seta pronadjena u istom stambenom horizontu, neophodno je odgovoriti na pitanje zasto su u istom trenutku deponovana dva seta. Odgovor na drugo pitanje mozda pruzaju njihovi razliciti konteksti. Grupa sa Hajd vazom ukopana je sa viseg nivoa u odnosu na nivo poda kuce sa antropomorfnom posudom, pa je tako moguce tvrditi da je set deponovan posle pozara u kome je ta kuca stradala. Tipoloska ujednacenost sadrzaja obe keramicke grupe i stilsko jedinstvo kultnih posuda navode na zakljucak da od pozara do deponovanja grupe sa Hajd vazom nije proslo mnogo vremena. Dalje bi se moglo pomisljati da ta dva seta nisu nastala nezavisno jedan od drugog, vec da su njihov sadrzaj i polozaj u okviru naselja u uzrocno-posledicnoj vezi. Predmete pripremljene za ritual, koji su pozarom zarobljeni u kuci, nije bilo moguce upotrebiti. Sme li se pretpostaviti da je, zbog toga, u planiranom ritualu upotrebljen drugi set? Obe keramicke grupe nadjene su u horizontu koji se povezuje sa pocetkom gradacke faze. Tu fazu karakterise pojava metalurgije na Balkanu i stoga se ona u srpskoj arheoloskoj literaturi obicno izjednacava sa pocetkom eneolita. Taj prelomni trenutak, pre svega uvodjenje nove tehnologije, sigurno je za posledicu imao ne samo promene u materijalnoj kulturi, vec i u socijalnoj organizaciji sistemu vrednosti, a verovatno i u religioznim shvatanjima. Pojava metalurgije izazvala je dinamicne promene na teritoriji Balkana i citave jugoistocne Evrope. Na prvi pogled se cini da na naselje u Vinci te promene nisu mnogo uticale, jer se ono se razvijalo u kontinuitetu, a svi elementi koji karakterisu gradacku fazu ovde gotovo u potpunosti nedostaju. Pojava novih zajednica u okruzenju, medjutim, sasvim sigurno je poljuljala dugotrajnu stabilnost stanovnika neolitske Vince. Kao reakcija na novonastalu situaciju i pokusaj odupiranja neizbeznim promenama, zajednica u Vinci imala je potrebu da svoju homogenost i stabilnost iskaze kroz ritual koji to potvrdjuje na lokalnom, a mozda i regionalnom nivou. Moguce je da dva seta sa kultnim posudama predstavljaju trag tog rituala. Bez obzira na napore zajednice, od tog trenutka, medjutim, pocinje opadanje vincanske kulture. Dugotrajno odupiranje promenama i pokusaj da se zadrzi zivot na neolitskim tradicijama mogu se pratiti do kasnog eneolita, kada konacno nestaje i poslednje vincansko naselje na Balkanu.